Predstava Hasanaginica po tekstu Ljubomira Simovića, u režiji Miloša Jagodića a u izvođenju Pozorišta „Dragoljub Milosavljević Gula“, Kulturno-prosvetnog centra Petrovac na Mlavi, premijerno je izvedena u junu mesecu 2024. godine. Do sada je imala 25 izvođenja u zemlji i inostranstvu. Radnja predstave smeštena je u vreme druge polovine 19 veka, u Bosni i Hercegovini, i govori o vremenu osmanske vladavine na tim prostorima u kontekstu porodičnih odnosa, u kojima je centralna ličnost žena, podređena muškom svetu, običajima, potčinjenom položaju koji ima u tom društvu.
Ova tragedija oslikava ličnu dramu svake žene koja je živela u tom vremenu. Njenu patnju, bol, poniženje i nemogućnost bilo kakvog prava na odabir, mišljenje, htenje a na kraju i prava na život. U komadu koji je postavljen kao tragedija, koja se isčitava u odnosu glavne junakinje Hasanaginice i njenog muža, bogatog uglednog agu, koji je proterivanjem iz kuće odvaja od deteta i vraća uglednom bratu begu nazad u porodicu iz koje je došla.
U komadu koji je postavljen kao tragedija, koja se isčitava u odnosu glavne junakinje Hasanaginice i njenog muža, bogatog uglednog agu, koji je proterivanjem iz kuće odvaja od deteta i vraća uglednom bratu begu nazad u porodicu iz koje je došla. Njena nesreća se tu ne završava, ona po prirodi stvari i tadašnjem društvenom poretku pripada volji brata, koji njenu tragediju koristi za lični politički obračun sa agom koji je proterao i iz čiste pohlepe ne mareći za bol i neprtavdu koja je njegovoj sestri učinjena, jer je položaj žene u društvu 19 veka u osmanskom carstvu i bio takav, da je žena stvar i vlasništvo muškarca i da je njena jedina drutšvena funkcija da rađa i služi, ocu, bratu, mužu, dalje je uništava instruirajući lažnu svadbu sa već uveliko pokojnim begom kako bi njenog sada već bivšeg muža ponizio i politički kompromitovao pred osmanskim vlastodršcima tog vremena.
Predstava Hasanaginica po tekstu Ljubomira Simovića, u režiji Miloša Jagodića a u izvođenju Pozorišta „Dragoljub Milosavljević Gula“, Kulturno-prosvetnog centra Petrovac na Mlavi, premijerno je izvedena u junu mesecu 2024. godine.
Do sada je imala 25 izvođenja u zemlji i inostranstvu. Radnja predstave smeštena je u vreme druge polovine 19 veka, u Bosni i Hercegovini, i govori o vremenu osmanske vladavine na tim prostorima u kontekstu porodičnih odnosa, u kojima je centralna ličnost žena, podređena muškom svetu, običajima, potčinjenom položaju koji ima u tom društvu. Ova tragedija oslikava ličnu dramu svake žene koja je živela u tom vremenu. Njenu patnju, bol, poniženje i nemogućnost bilo kakvog prava na odabir, mišljenje, htenje a na kraju i prava na život.
U komadu koji je postavljen kao tragedija, koja se isčitava u odnosu glavne junakinje Hasanaginice i njenog muža, bogatog uglednog agu, koji je proterivanjem iz kuće odvaja od deteta i vraća uglednom bratu begu nazad u porodicu iz koje je došla. Njena nesreća se tu ne završava, ona po prirodi stvari i tadašnjem društvenom poretku pripada volji brata, koji njenu tragediju koristi za lični politički obračun sa agom koji je proterao i iz čiste pohlepe ne mareći za bol i neprtavdu koja je njegovoj sestri učinjena, jer je položaj žene u društvu 19 veka u osmanskom carstvu i bio takav, da je žena stvar i vlasništvo muškarca i da je njena jedina drutšvena funkcija da rađa i služi, ocu, bratu, mužu, dalje je uništava instruirajući lažnu svadbu sa već uveliko pokojnim begom kako bi njenog sada već bivšeg muža ponizio i politički kompromitovao pred osmanskim vlastodršcima tog vremena.
Ovo antologijsko dramsko delo srpske književnosti akademika Ljubomira Simovića, govori o ličnoj tragediji jedne žene (svake žene u Osmanskom carstvu tog doba) koja je životom na kraju platila muške običaje tog muškog okrutnog sveta opravdane običajima i praviima tog društva. A koja na koncu svega kriju njenu neuzvraćenu ljubav mužu koja je i izrodila njegovu bol, sujetu i istinsku patnju zbog kje je on i kažnjava najsurovije odvajanjem od novorođenog deteta, gde ona obespravljena kao stvar prelazi u ruke brata koji je dalje ranjava i goni u još veći ponor. A i kako drugačije kad je i kao stvar data mužu sedam godina pre tog nemilog dogođaja da ćuti i trpi i pokorno živi u tom muškom svetu kao sluga tih istih običaja.
Ovo antologijsko dramsko delo srpske književnosti akademika Ljubomira Simovića, govori o ličnoj tragediji jedne žene (svake žene u Osmanskom carstvu tog doba) koja je životom na kraju platila muške običaje tog muškog okrutnog sveta opravdane običajima i praviima tog društva. A koja na koncu svega kriju njenu neuzvraćenu ljubav mužu koja je i izrodila njegovu bol, sujetu i istinsku patnju zbog kje je on i kažnjava najsurovije odvajanjem od novorođenog deteta, gde ona obespravljena kao stvar prelazi u ruke brata koji je dalje ranjava i goni u još veći ponor. A i kako drugačije kad je i kao stvar data mužu sedam godina pre tog nemilog dogođaja da ćuti i trpi i pokorno živi u tom muškom svetu kao sluga tih istih običaja.
UČEŠĆE NA FESTIVALIMA, NAGRADE I PRIZNANJA
Više o samoj predstavi
HASANAGINICA je narodna balada, nastala u patrijarhalnom muslimanskom društvu, koja pripoveda o tragičnom sukobu Hasanage i njegove supruge. Ljubav i nerazumevanje supružnika čine osnovu tragičke krivice u ovoj epsko – lirskoj tragediji, nastaloj u drugoj polovini 17.veka.
Ova neuobičajena balada govori o nesrećnoj ženi koju je muž poterao od kuće jer ga nije posetila u bojnom šatoru, nakon što je bio ranjen. Ne navodi se konkretan razlog zbog čega ga nije posetila, osim Hasanagininog mišljenje da je to od „stida“. Hasanaginica je plemenita žena, pa je netipično za sadržaj narodne pesmu da je takva žena oterana s dvora, jer u narodnoj književnosti se žena tera od kuće samo ako je niskog roda ili neverna.
Hasanaginica nije ni jedno od toga. Njen jedini greh je to što nije posetila bolesnog muža, iako joj tradicionalne društvene norme to i brane. Ona nije imala pravo da ga poseti, ali on joj to ipak prigovara. Predbacuje joj što Hasanaginica nije pogazila običaje i posetila ga, jer ispada da njena ljubav prema njemu nije jača od vaspitanosti i poriva da sledi pravila. Hasanaginica je u posve nezavidnom položaju, jer je kriva ma što napravila.
Uprkos tome što ona zapravo ništa loše nije napravila, uvređeni i ponosni Hasan-aga odluči je oterati i tu nitko nema pravo pogovora, pogotovo ne ona. Ovo jasno ukazuje koliko je dominantan bio patrijarhat u vreme kada je pesma nastala. Tek s time na umu možemo da razumemo i motiv pesme i tragičnost njenog glavnog lika. Nakon što je Hasanaginica oterana, o njenoj sudbini nadalje odlučuje njen brat.
Ona sama nema nikakva prava niti glas da odlučuje o sebi, jedno što može je moliti brata da usliši njene molitve. Ali on ne haje mnogo za njene želje, pogotovo ne nakon „sramote“ koju mu je priušila, jer naravno da se ona smatra krivom što je oterana, zato je suprotno njenoj volji udaje za imotskog kalifu. Hasanaginica je dobra udavača, jer je bogata i plemenita, a uz to je opšte dobra i lepa žena.
Na sam dan venčanja, tragičnost Hasanaginice se produbljuje i dolazi do vrhunca. Ona moli da svrati u dvorac, da vidi svoje dete, koje je još uvek u kolevci.
U predstavi petrovačkog pozorišta, režiser Miloš Jagodić, pravi adaptaciju i promenu, tako da Hasanaginici bude dozvoljeno da vidi dete, gde ona nad kolevkom umire.
Ova scena nazire kraj predstave, a zbog svog netipičnog sadžaja, emotivnosti i poruke, kod publike uvek izazove emotivne reakcije, koje se oslikavaju na licu i nakon izlaska iz sale.
Galerija fotografija
