Општина Петровац на Млави: Ризница непокретних културних добара

Споменици културе су непроцењива блага која су нам у аманет оставили наши преци како бисмо се њима дичили, али их истовремено и сачували за нараштаје који долазе. Они су „неми“ сведоци историјских збивања која су се одиграла на том подручју, приповедају о рату и миру, крунисањима владара, подизању устанака, доношењу закона. Захваљујући споменицима културе сазнајемо више о духовном, културном, просветном, привредном и друштвеном развоју нашег народа, али и о чувеним личностима које су до њега довеле. У централном регистру Србије за сада је уписано 2.605 непокретних културних добара, од чега су 2.239 споменици културе, 93 просторно културно-историјске целине, 194 археолошка налазишта и 79 знаменита места. Једна општина Браничевског округа се нарочито може похвалити непокретним културним добрима која се налазе на њеној територији. Реч је о општини Петровац на Млави.

Према последњем попису становништва из 2011. године, у општини Петровац на Млави живи нешто више од 41 хиљаде становника, у 34 насеља. Седиште општине је град Петровац на Млави, који се, како му и име каже, налази у долини реке Млаве. Град је саграђен у другој половини 19. века, тачније 1859. године по наређењу кнеза Милоша Обреновића. Он га је и именовао по свом добром пријатељу, крајинском војводи, а доцније и државном саветнику Милутину Петровићу Ери, млађем брату Хајдук Вељка Петровића.

Сакралне грађевине – очевици историјских епоха

Манастир Витовница налази се у истоименом селу, удаљен 15 километара од Петровца на Млави. Везан је за две врло знамените особе: прва је добро позната историјска личност, српски средњовековни краљ, а друга један од највећих духовника новијег времена.

Окружење самог манастира представља незаобилазно одредиште свих љубитеља природе. Наиме, ту се налази кањон истоимене реке као и излетиште Трест те цело подручје представља оазу природе и спокоја. Овај манастир је проглашен спомеником културе 1975. године.

А сада да се вратимо на знамените личности које су повезане са овом сакралном грађевином. Манастир Витовница је подигао средњовековни краљ Милутин у 13. веку, након победе над бугарским властелинима Дрманом и Куделином. У овом је манастиру надомак Петровца на Млави неко време службовао, а ту је и сахрањен отац Тадеј, православни архимандрит.

Манастирска црква која је посвећена Успењу Пресвете Богородице, спада у моравску стилску групу споменика. У основи је сажети триконхос са једном куполом и касније додатом припратом са звоником. То је учињено у 19. веку. На северном зиду спољне припрате налази се узидани камен са двојезичним натписом, на старосрпском и јерменском језику, још из давне 1218. године.

Целокупан комплекс обухваћен је остацима утврђења и конака, којих данас има три: стари конак, велики из 1960. године који у приземљу има капелу посвећену Благовештењу и нови конак.

Друга сакрална грађевина којом се житељи општине Петровац на Млави диче јесте Црква Светог Вазнесења. Она је подигнута у ближој историји, заправо у периоду од 1866. до 1869. године. Налази се близу центра града, а 1983. године је проглашена за непокретно културно добро – споменик културе, на предлог Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево.

Интересантан је мотив настанка ове грађевине за чију градњу су се залагали црквена општина и житељи тадашњег села Петровца. Наиме, црква је била један од услова да се Петровац прогласи варошицом.

Изграђена је у класичном духу, једнобродне основе са великом полукружном апсидом на источној страни, четвртастим певницама и звоником на западу, која се завршава високом и широком пирамидом покривеном лимом. Црква је просторно подељена на олтарски део, наос и припрату која је проширена – десно има малу просторију, лево галерију и звоник.

Црква Светог Вазнесења у Петровцу на Млави има велику порту испуњену стаблима липе и ограду од кованог гвожђа.

Комплекс зграда обликован у духу историцизма

На самом почетку 20. века, у периоду од 1900. до 1908. године, у центру вароши Петровац на Млави подигнут је административни центар Млавског среза. Овај комплекс подразумевао је управне зграде Првостепеног суда, Општине и Поште.

Грађен је у етапама: на почетку се градио део зграде који је припао Првостепеном суду, потом део који је заузела Скупштина општине, па на послетку средишњи део који је додељен некадашњој Пошти.

Основа зграде Суда и Скупштине општине представља функционално решење са главним улазима на угловима улица. У згради у којој се некада налазила Пошта данас је Завичајни музеј града.

Свака од ових грађевина има подрум, високо приземље и спрат над целом основом. У дворишту овог комплекса, који има статус споменика културе од 1983. године, налази се и зграда која је некада служила као затвор. Она је такође изграђена почетком 20. века.

Комплекс је стилски уједначен и уобличен у духу историцизма, са стилском обрадом и елементима неоренесансе и сецесије, нарочито спратни део.

Село Бистрица – својеврсни музеј на отвореном

Најбољи опис Бистрице гласи овако: село које све своје посетиоце враћа у далеку прошлост и упознаје их са традицијом краја у коме је смештено. За непокретно културно добро – просторну и културно-историјску целину од великог значаја проглашено је пре 34 године.

Село Бистрица које спада у тип збијених руралних насеља, налази се на удаљености око 15 километара од Петровца на Млави. Подигнуто је поред истоимене реке, а први писани траг о њему потиче из средњег века. Наиме, спомиње се у Повељи Кнеза Лазара издатој током оснивања манастира Горњак, давне 1387. године.

У овом селу надомак Петровца на Млави воденички точак се и даље окреће и може се чути баш као у давним временима када су мештани околних села доносили џакове жита и кукуруза, а односили брашно од кога су месили славски колач, вруће погаче и надалеко чувени качамак.

Сачувано је девет воденица-поточара, од којих је осам и даље у функцији, као и једна ваљавица из 19. века која је припадала породици Томашевић и служила за обраду, ваљање сукна. Ту је и салаш који потиче из истог века, црквиште с остацима старог манастира и новом црквом, стари сеоски центар с објектима јавне намене, као и брвнаре, полубрвнаре и куће зидане каменом које потичу из 19. и са почетка 20. века. Специфичне карактеристике овог краја условиле су стварање руралне целине састављене од стамбених и привредних објеката народног градитељства.

Село Бистица нарочито заживи у данима светковина и током манифестације „Сабор воденичара и помељара“, када се у њему окупља велики број људи. У Бистрици се негује традиција, па се посетиоцима представљају фрулаши, шарене народне ношње, тезге на којима се могу пробати и купити бистричко брашно из сачуваних воденица, сир, мед и ракија, „тежињаво платно“, опанци од свињске и говеђе коже и други традиционални производи.

Настоји се да Бистрица у будућности буде препознатљива и као својеврсни музеј на отвореном чији би обилазак почињао у самом центру села, посетом спомен-соби Драгутина Томашевића, првог српског олимпијца и маратонца, у чију част се организује меморијална трка и планинарска манифестација „Стазама Драгутина Томашевића“. Траса би даље водила поред воденица, све до цркве и задње ваљавице која се налази недалеко од црквене порте.

Археолошко налазиште Беловоде – зачеци металургије

Локалитет Беловоде, који се налази на десетак километара од Петровца на Млави, у атару села Велико Лаоле, представља значајно археолошко налазиште из доба праисторије. Насеље је оформљено средином винчанске цивилизације око 5.400. године пре нове ере, а трајало је до њене Градачке фазе око 4.600. године пре нове ере, када је настрадало у пожару. Претпоставља се да су на овом локалитету зачеци металургије, односно да се баш овде започело са прерадом руде бакра у свету.

Од 1994. године на овом локалитету врше се археолошка истраживања које организују Народни музеј из Београда и Завичајни музеј Петровца на Млави. До сада су спроведена само мала сондажна систематична испитивања, јер је од стотинак хектара истражено само 400 метара квадратних. Налази из сонде 14 доказали су да Винча од почетка до краја епохе од 800 година зна за бакар и да је за сада то најстарија металуршка култура на Старом континенту. Утврђено је да се руда овог метала копала у Ждрелу, на обронцима Хомољских планина као и да се отпремала запрегама неколико километра до Беловода, где је прерађивана.

За сада су познате информације да је на око 100 хектара површине постојало насеље са неколико хиљада становника. У вишеметарском слоју земље пронађене су посуде с остацима руде бакра, као и више фигурина и других археолошких артефакта који сведоче о животу људи из доба Винчанске културе. Експонати из налазишта Беловоде могу се видети у Завичајном музеју општине Петровац на Млави.

Богатство једног краја огледа се у броју и значају споменика културе који се налазе на тој територији. Стога се с правом може рећи да је општина Петровац на Млави веома богата, пошто јој је ризница споменика културе заиста препуњена, премда јој не мањка ни других непокретних културих добара који прате целокупни развој становништва у овом делу Србије од праисторије, па све до прошлог века.

Вест преузета са сајта ДАИБУ