Први запис о оснивању позоришта у Петровцу на Млави оставио је легенда петровачке позоришне сцене Жика С. Миловановић, наводећи да је Дилетантско позориште под именом „Млава“ основано 1908. године у хотелу „Сарић“, потоњем „Бајлони“, у коме су одигране бројне представе, нарочито у периоду до Другог светског рата. Петровац је имао ту срећу да чаролија позоришта заживи међу његовим суграђанима и да дâ импулс културном животу много раније него у већини вароши Србије тог времена. У оснивању су учествовали: Живко Ј. Ђорић, Велимир П. Кузмановић, Мика Димитријевић, Милутин Ј. Поповић, Драгољуб Филиповић – Фића, Мика Миловановић – Кицош, Стева Ружић, Александар Аца Ђорђевић, Мита Брзановић, Стева Стојановић, Живка Миљковић, Тома Сарић, Пера Чоктан, Драгољуб Живковић Монтињоза и Филип Ђорић.
На иницијативу професора Гимназије Драгољуба Ђурића, који на чело позоришта долази 1927. године, Дилетантско позориште мења име у Аматерско позориште „Млава“ и задржава га до краја Другог светског рата. Рад позоришта, смањеним интезитетом, настављен је и током ратног периода.
Први запис о оснивању позоришта у Петровцу на Млави оставио је легенда петровачке позоришне сцене Жика С. Миловановић, наводећи да је Дилетантско позориште под именом „Млава“ основано 1908. године у хотелу „Сарић“, потоњем „Бајлони“, у коме су одигране бројне представе, нарочито у периоду до Другог светског рата. Петровац је имао ту срећу да чаролија позоришта заживи међу његовим суграђанима и да дâ импулс културном животу много раније него у већини вароши Србије тог времена. У оснивању су учествовали: Живко Ј. Ђорић, Велимир П. Кузмановић, Мика Димитријевић, Милутин Ј. Поповић, Драгољуб Филиповић – Фића, Мика Миловановић – Кицош, Стева Ружић, Александар Аца Ђорђевић, Мита Брзановић, Стева Стојановић, Живка Миљковић, Тома Сарић, Пера Чоктан, Драгољуб Живковић Монтињоза и Филип Ђорић.
На иницијативу професора Гимназије Драгољуба Ђурића, који на чело позоришта долази 1927. године, Дилетантско позориште мења име у Аматерско позориште „Млава“ и задржава га до краја Другог светског рата. Рад позоришта, смањеним интезитетом, настављен је и током ратног периода.
Позориште у бројкама
Испод прочитајте све о нашем репертоару у позоришту. Ту се можете информисати о представама, као и о сатници истих.
Историјат позоришта
Након Другог светског рата петровачко позориште почиње да делује као једна од секција при КУД-у „Абрашевић“, које 1950. мења назив у КУД „Бата Булић“, а убрзо постаје Аматерско позориште чији је председник био судија Драгутин Миливојевић. Представе су тада игране у Дому ЈНА (Jугословенске народне армије), некадашњем Занатлијском дому. Период између 1950-их и 1960-их година представља један од најплоднијих у историји петровачког позоришта у чији се репертоарски профил све више укључују и писци са запада. Изведено је 20 премијера, а осим глумаца аматера, на „даскама које живот значе“ појављују се и ученици виших разреда петровачке Гимназије предвођени професором Бранком Лазићем, будућим председником Аматерског позоришта.
Шездесетих и седамдесетих година прошлог века позориште осцилира у свом раду. Бројни глумци који су обележили један период и остали легенде петровачког позоришног аматеризма, отишли су из позоришта: Вера Живковић, Гуца Поповића и Жика Миловановић Савин. Ангажовањем Александра Танета Николића, од 1977. до 1979. године, постављене су три нове представе са глумцима који ће у годинама које следе бити носиоци репертоара, попут Жике Савића, Добривоја Петровића Боње и Миће Живадиновића.
Током друге половине осамдесетих година 20. века одигране су три веома успеле представе у режији Жике Савића: „Чудо у Шаргану“ 1986, „Мрешћење шарана“ 1987. и „Клаустрофобична комедија“ 1988. у сали Дома ЈНА и у холу петровачке Гимназије.
Почетком деведесетих година петровачко позориште започиње ангажовање професионалних редитеља, сценографа, костимографа и кореографа, и са том праксом се наставило до данас, захваљујући Културно-просветном центру као кровној установи културе при којој ради петровачко позориште. То је допринело подизању нивоа квалитета предтава и афирмисања петровачког позоришта међу водећа аматерска позоришта у земљи. По начину рада, приступу и веку трајања играња представа које су петровачки глумци радили са професионалним сарадницима, уврстило је позориште „Бата Булић“ у највиђенија аматерска позоришта у земљи.
Редитељи, драматурзи, глумци који су радили на режији представа у извођењу петровачког позоришта: Миодраг Мага Милановић, Петар Пејаковић, Оливера Викторовић, Милош Јагодић, Миленко Заблаћански, Весна Станковић, Бранислав Недића, Саша Латиновић, Саша Волић и други који су са петровачким позориштем остварили успешну сарадњу.
Током друге половине осамдесетих година 20. века одигране су три веома успеле представе у режији Жике Савића: „Чудо у Шаргану“ 1986, „Мрешћење шарана“ 1987. и „Клаустрофобична комедија“ 1988. у сали Дома ЈНА и у холу петровачке Гимназије.
Почетком деведесетих година петровачко позориште започиње ангажовање професионалних редитеља, сценографа, костимографа и кореографа, и са том праксом се наставило до данас, захваљујући Културно-просветном центру као кровној установи културе при којој ради петровачко позориште. То је допринело подизању нивоа квалитета предтава и афирмисања петровачког позоришта међу водећа аматерска позоришта у земљи. По начину рада, приступу и веку трајања играња представа које су петровачки глумци радили са професионалним сарадницима, уврстило је позориште „Бата Булић“ у највиђенија аматерска позоришта у земљи.
Редитељи, драматурзи, глумци који су радили на режији представа у извођењу петровачког позоришта: Миодраг Мага Милановић, Петар Пејаковић, Оливера Викторовић, Милош Јагодић, Миленко Заблаћански, Весна Станковић, Бранислав Недића, Саша Латиновић, Саша Волић и други који су са петровачким позориштем остварили успешну сарадњу.
Такав начин вођења једног позоришта, чувања и неговања позоришне традиције којег аматеризам не спутава, већ доатно мотивише, почиње са позоришним комадима: „Кус петлић“ 1993, „Ближи Небу“ 1994. и „Пуњене тиквице“ 1997, а своју успех у стваралаштву наставља до данас окупљајући, уз искусне и дугогодишње ентузијасте-глумце петровачког театра, све већи број младих. У сећању публике су свакако остале представе као што су „Лаки комад“ 2003, „Пуковник птица“ 2006, „Ближи небу“ 2012 , „Народни посланик“ 2013, „Ухваћен у мрежу“„Човек са два срца“ 2015, „Немам да платим и нећу да платим“, „Дај ми своју жену“ и друге. Представа која је највише извођена, преко сточетрдесет пута „Како смо волели друга Тита“ 2005. представља и данас понос петровачког позоришта као показатељ квалитета игре. Потом „Балкански шпијун“ 2011, који је игран преко 50 пута, „Ми чекамо бебу“ 2017. преко 35 извођења, „Сумњиво лице“ преко 20 извођења.
На иницијативу и предлог глумаца, техничке екипе и сарадника петровачког позоришта, Управни одбор Културно-просветног центра Петровац на Млави донео је одлуку о промени назива Аматерског позоришта „Бата Булић“ у Позориште „Драгољуб Милосављевић Гула“, у част истакнутог позоришног, филмског и телевизијског глумца југословенске сцене који је родом из Петровца на Млави.
Млади ентузијасти, глумци, режисери, организатори, од самих почетака чинили су живот петровачког позоришта узаврелим, савременим, динамичним, уз велики ослонац, доминацију, искуство и таленат зрелијих глумаца. Ипак, цео један век трајања, позориште „Бата Булић“ није имало засебно организовану Омладинску сцену. Вероватно је разлог томе активан рад Драмске секције петровачке гимназије „Младост“, у оквиру које су гимназијалци изводили запажене представе, попут чувеног „Хамлета“ из 1959. године, режији професора Бранка Лазића, или „Поздрави некоког“ у режији М. Милановића Маге, 1973. године, у којој је учествовало чак 21 ученик петровачке гимназије, а представа је извођена и у Гимназији, и тадашњем Дому ЈНА-а, као и на Другој зонској смотри аматерских позоришта.
Ангажовање професионалних глумаца као педагога и режисера који су радили са младима, претежно петровачким гимназијалцима, започето је 1999. године , када је први пут у оквиру позоришта „Бата Булић“ оформљена Омладинска сцена. За ту прилилку, ангажован је професионални глумац Миленко Заблаћански, који је режирао представу „Школски кабаре”, у којој су учествовали Сузана Богдановић и Саша Душановић, као глумци петровачког позоришта и ученици петровасчке гимназије: Милена Станојевић, Матилда Вељковић, Милутин Богуновић, Јелена Стокић, Весна Милошевић, Ана Величковић, Далибор Стојадиновић, Ивана Дичић, Љубомир Денић, Бобан Стевановић, Милица Првуловић и Јелена Јоксимовић. Представа је изведена и у београдском позоришту Дадов. Представа је обновљена 2007. године са измењеном поставком глумаца: Сандра Стефановић, Љубомир Денић, Данијела Перић, Саша Радивојевић, Клаудија Ђоршевић, Александар Дробац, Анђелка Ивковић, Јелена Миловановић, Милена Миладиновић, Вања Ракита, Данијела Милетић, Милена Стошић и Александра Милутиновић.
Драмска уметница и дугогодишњи професор глуме на Академији уметности у Новом Саду, Верица Милошевић 2002. године основала је Драмски студио са циљем да младе ентузијасте наклоњене сцени научи основама глумачког заната, кроз један вид школе глуме. Успешно је извела две генерације младих глумаца, од којих су неки постали активни чланови петровачког позоришта „Бата Булић“. У оквиру Драмског студиа Верице Милошевић, са првом генерацијом глумица насатале су представе: „Моје песме моји снови“, „Имам жену гараву“ (у којој је гост био Саша Душановић, глумац петровачког позоришта), „Црно и Црвено“, као и поетски колаж „Похвале љубави“. У свим наведеним представама учествовале су: Милица Пантелић, Елвира Звекић, Сања Радивојевић, Јелена Ђорђевић, Радмила Радосављевић, Биљана Рајић и Милица Илић. Са другом генерацијом полазница Драмског студиа извођена је, више него успешна представа Бувљак 2005. године, у којој су играли: Јелена Јанаћковић, Невена Козић, Клаудија Ђорђевић, Александра Илић, Весна Шпирић, Данијела Перић, Зорица Николић, Сања Милосављевић и Саша Радивојевић.
Представа „Лајање на звезде”, по тексту Милана Витезовића, а у адаптацији и режији Весне Станковић, изведена је премијерно 2005. године и представљала је сарадњу искусних глумаца позоришта „Бата Булић“. Чехов је опет заигран на сцени петровачког позоришта 2007. године, комадом „Медвед“, у режији Драгане Мркић. Играли су: Стефан Јовановић, Александар Дробац и Јелисавета Караџић (још једна драмска уметница, професионала глумица која је потекла из петровачког позоришта).
Дечја сцена позоришта „Бата Булић“ заживела је 2003. године, организовањем Школе глуме за најмлађе, коју је водила професионалне глумице Драгане Мркић. За непуне три године најмлађи глумци петровачког позоришта извели су три представе: „Пепељуга“, „Лепотица и звер“ и „Сан летње ноћи“. Школу глуме је потом преузела Весна Станковић, такође професионална глумица, која је прве глумачке кораке начинила управо у позоришту „Бата Булић“. Рад са најмлађима потом су наставили глумац Фуад Табучић и Љубомир Денић.
Данас своје знање и вештине на даскама које живот значе, у Школи глуме петровачког позоришта, преноси драмски уметник, професионални глумац Никола Угриновић, који је управо пре десетак година био један од актера омладинске сцене позоришта у Петровцу на Млави.
